Наредни мемориски принцип о коме говоримо то су симболи. Данас готово свак фирма има неки свој симбол. То језато што су вршена велика истраживања. И закључено је да људи јако лакопамте симболе. Симболи су оно што ми већ знамо.То су рецимо разна слова разни бројеви. А приликом памћења биио би јако добро да ми имамо неке своје симболе. Јер уз помоћ тих симбола лакшећемо памтити и много боље ћемо се присечати онга што смо већ запамтили. Наредини мемориски принцип зове се, мултиколорност или најлакше речено то су боје. Када желимо нешто да запантимо било бидобро да то у својој машти. Обојимо неким бојама које могу да буду и помало наглашене, или мало чудне. Зато што ми много боље памтимо оно што је обојено. И то неким јаким бојама, него оно што је неким загаситим или без боје. Рецимо кад одемо у циркус и тамо се појави клован. Он је јако упечатљив и он привлачи пажњу на себе. И лако га сви виде, и лако запамте да је он бијо тамо. Како је колован обичен. Он обично има одећу која је у разним бојама. Овде има неки чуданнос, има чудну фризуру. Обично је то одело на њему мало другачије сашивено. Увеку му је ту нешто велико, такода . Сав је у неком чудном стању тако да га си лако уоче, и запамте да је бијо у представи циркуса. Наредни мемориски принцип зове се нумеричка уређеност. То је када нешто слично пореку, унапред знамо где се налазе одређене информације. Пример за нумеричку уређеност је дневник у школи. Ви дечице знате да кададође наставник. И он жели да рецимо пита географију данас. Он би вас нашао по неком распореду у дневнику. Ваша презиена су тако повезана. Да обично иду од слова (А) до слова (Ш) наравно ако постоје презимена на (А) и на (Ш) И тако лаком може да нађе ученик кога жели да испита. Наредни мемориски принцип је сликовитост. Наш мозак, а о томе смо говорили какда смо говорили о грађи мозга. Памти и присећасе у сликама. И њему је јако тешко да запамти неку реч која нема слику. А те речи које немају слику ми зовемо апстрактне речи. Зато би било добро да ми у својој машти. Креирамо слике које ће нам помочи да побољшамо наше памћење. Наредни мемориски принцим. Предпоследњи у овоме низу је преувеличавање. Када кажемо преувеличвање. Да у колико треба да запамтимо нешто што је мало. То повећамо, али ако треба да запмтимо нешто велико то смањимо. Рецимо када би требало да запамтимо слона. Пошто је слон велико неби било добро да га преувеличамо па да он буде још већи. Јер он је највећа копнена животиња. Много ћемо га лкше запамтити и Лакшећемо се присетити тога. Ако замислимо малог слона величине инсекта. И који рецимо док ја радим домаћи, он јури моју оловку јерму је то интересантно. Ако то тако замислимо. И потребно је да се присетимо слона тоћемо урадити веома, веома лако. И последњи мемориски принцип је локација. Веома је важно да знамо на неки начи, где се налазе информације које су нам потребне. Зато је добро да их повежемо на неки начин за некулокацију. Локација је веома важна рецимо кад желите да се ватите кући. Или кад желите да одете у школу, или када желите да одете код неког свог друга. Шта је потребно ту да знате. Потребно је да знате у којо улици живи ваш друг и да знате број куће. Уколико то знате вемо лако ћете отићи код њега Моћиће те дасе лепо играте. Мемориских принципа има дванест. Међутим три мемориска принципасу за нијансу јача. Први мемориски принцип који је изузетно важан то је машта. Значи да бисмо добро памтили потребно је да развијемо своју машту. Затим потребно је да развијемо асијоцативност. Да лако повезујемо појмове које не знамо, са појмовима које знамо. И на крају да знамо где смо то оставили. Односно да знамо са чиме смо повезали са којом тачно лекцијом. И уколико све то урадимо наше памћење ће бити јако,јако добро.