Драга дечице, данас ћемо говорити о једној јако интересантној теми. Та тема се зове мемориски принципи. То је изузетно древно знање. Старо је преко двеипо хиљаде година. И први пут ови мемориски принципи су поменути у античкој Грчкој. И данас ћемо се позабавити са свих дванес да се упознамо са њима. И да после повежемо како ћемо лакше да пантимо оне информације које су нам потребне. Да их запантимо у школи. Први мемориски принцип зове се синестезија. У овом мемориском принципу. Закључано је једно знање, које нам говори отоме. Да је потрено да мешамо чула када нешто памтимо. Синестезија подразумева да ненадраженим чуло, осетимо надржај надраженог чула. Шта то тачно значи. Рецимо сигурно сте чули некада да постоје топле боје. Топле боје су оне боје које осликава ватра када се упали. И ви знате када гледамо у ватру она изгледа. Тако што се мењају жута, наранџаста и црвена боја. И тако изгледа тај пламен. Кад кажемо топле боје. То незначи да ако ми узмемо неки цвени или наранџасти фломастер. Даћемо се приликом додира опећи. То значи да само ми говоримо о бојама које представљају ватру, и те боје зовемо топлим бојама То значи да када памтимо нешти, били би добро да мало помешамо чула и тада се лакше памти. Наредни мемориски принципј е кретање. Знате и сами. Да када тржимо нешто у соби. Доста често се дешава да тонешто не можемо да нађемо. Уколико се то некреће. На пример желимо да нађемо неки аутомобилчић или неку књигу или неку лутку. И ако те ствари мирују. Теже се уочавају него ако се нешто креће. Тако да рецимо ако имамо неког кућног љубомца, као што је неко маче или куче. И ако њега тражимо по кући, ако оно трчи много ћемо лакше да уочимо њега. И зато би било добро да када памтомо. У нашој машти то се нешто креће. Наредни мемориски принцим је асоцијативност или повезаност. Потребно је да када памтимо нешто првилно повежемо иформације. Како се то ради. Рецимо када смо били мали. Онда смо прво морали да научимо слова. И та слова смо најлакше памтили тако што смо, имали неки предме који је представљао та слова. Па рецио код слоца (А) доста често је бијо нацртан авион. И мисмо тако могли да повежемо те две информације. Сада како одрастамо, повезујемо све више и више тих информација. На пример када кажемо реч кућа. Ми одамх замиалимо неку кућу у којој живимо, или ако нам у некој кући живи неко нама драг. Ми одамх добијемо ту слику. То значи да смо поввезали са једне стране реча са друге стране слику. То ће нам јако олакшти памћење неких података, који су нам тренутно непознати. Идемо на следећи мемориски принцип, а то је духовитост. Када је нешто смешно, много се лакше панти нео ако то није. И зато се веома лако памте вицеви. Ево ја ћу испричати један виц да, бисте тачно разумели шта значи мемориски принцип духовитост. Замислите сада једног дечака који утрчава у кућу. И са врата виче тата,тата замоло даданас добијем петицу. А тата пита па како сине, а дечак одговара добијо овај до мене. Кад је нешто духовито кад је нешто смешно, забавно онда наш мозак то много лакше памти. И зато би било добро да приликом повезивања неких нових информација. Ми користимо и овај мемориски принцип који се зове духовитост. Машта. Све што видите око себе све све је то створила нечија машта. Некада нису потијале столице, нису постојали кревети, нису постојале играчке којима се играмо. Веч је то морао неко да осмисли. Машта је наше најаче оружије код памћења. И било би добро да сваки пут кда нешто желимо да зпамтимо. То замислимо у нашој машти. То ће нам јако,јако омогућити да се лако присетимо оного што смо запамтили. Наредни мемориски принцип је поредак. Поредак подразумева да смо нешто запамтили по одређеном редоследу. Рецимо када бисмо се бавили војском. Војска је увек у неком поредку. И тако да ако упознамо неку особу, и рецимо тај чика се представи како капетан. У колико знамо поредак у коме се налази војска ми можемо многе ствари да предпоставимо. Како изгледа поредак војске.. Изгледа тако што се на челу вијске налази навиши војник по чину, то је обично неки генерал. После тога иду пуковници, па иду мајори, капетани. Све до најнижих у тој некој хијарархији, који се зову обични војници. И сада ако нам се неко представи како капетан. Укокио знамо тај поредак ми можемо доста ствари да сазнамо о њему. Да предпоставимо колико одприлике има година. Да знамо отприлике како је материјално ситуиран. Можемода предпоставимо чак дали има и поодицу. Тако да уколико знамо поредак неких ствари. Многе информације су нам познате, и можемо лако тога да се присетимо и да запамтимо.